Projekat

Psiho-socijalna podrška deci i mladima žrtvama nasilja u porodici

(podržan od Save the Children UK)

 

Gde
U Savetovalištu protiv nasilja u porodici, Beograd

Kada
Od marta do avgusta 2005. godine

Cilj

Pojekat je imao za cilj obezbedjivanje psihosocijalne podrške deci i mladima privremeno smeštenim u „Skloništu za žrtve nasilje u porodici“ („Savetovalište protiv nasilja u porodici“)  i smanjivanje negativnih efekata nasilja u porodici kao i prevencije poteškoća koje se mogu javiti u psihološkom i socijalnom funkcionisanju ove dece i mladih. Takođe, cilj je i edukacija dece o fenomenu nasilja u porodici, povećanje nivoa samopoštovanja i samozaštite od svih vrsta nasilja.

Aktivnosti

Projekat je baziran na kombinovanju psiho-socijalnih i kreativnih sesija, kao i edukativnih radionica na temu nasilja u porodici.. Ukupno je bilo obuhvaćeno 28 dece i mladih, uzrasta od četiri do osamnaest godina. Ova deca i mladi su u Skloništu provodili prosečno nekoliko nedelja do nekoliko meseci, a iznimno su ostajali kraće. Održano je 60 sesija (40 psiho-socijalnih i 20 kreativnih), kao i završna radionica  „Dan za igru“ sa ciljem zatvaranja procesa. Takodje, adaptacija projektnih aktivnosti prema aktuelnim potrebama dece i mladih rezultiralo je uvodjenjem individulanih sesija u cilju savetovanja.

Rezultati

Ovaj pilot projekat je potvrdio opravdanost potrebe da se u „Skloništu za žrtve nasilja u  porodici“ obezbedi kontinuirana aktivnost od strane profesionalaca koji su obučeni za rad sa decom  - direktnim i indirektnim žrtvama nasilja. Pored negativnih efekata mnogobrojnih i dugotrajnih situacija rizika u kojoma deca koja su žtve nasilja žive, ona se, prateći svoje majke koje dolaze u Sklonište, susreću sa potrebom za adapataciju na uslove kolektivnog smeštaja koji je kako za decu, tako i za majke često izvorište novih frustracija i konflikata. Zbog toga je program podrazumevao i indirektnu podršku majkama koje su odlučile da prekinu lanac nasilja. Takodje, profesionalni uvid u populaciju dece koja su žrtve nasilja u porodici omogućava i blagovremeno regovanje u specifičnim slučajevima, kada je potrebno uključiti i institucije za mentalno zdravlje ili druge organizacije koje mogu pomoći  u oporavku od traume i ograničiti dalju pojavu poteškoća koje se mogu javiti u razvoju dece i mladih.

Lista pozitivnih efekata implementacije projekta:

  • Radionice (sesije) su postale mesto koje pruža sigurnost učesnicima

  • Deca i mladi  su mogli lakše da izraze svoje trenutne emocije i da dobiju odgovore na pitanja koja se odnose na potrebu za razumevanjem aktuelne životne situacije

  • Deca i mladi su uspevali da ostvare manje frustrirajuće i kvalitetnije odnose izmedju sebe – umanjujući broj konflikata sa kojima su se suočavali u ovakvom kolektivnom smeštaju. Takodje, deca su ostvarivala bolje odnose sa braćom i sestrama koji su inače često bili refleksija uloga iz porodičnih obrazaca zlostavljanja.

  • Deca i mladi su učeći u grupi o nasilju dobijali značajnu informaciju da se nasilje nije dogodilo samo njima, što je pozitivno uticalo na smanjivanje osećanja izolovanosti i paradoksa da se žrtve osećaju krivima i da su “lično odgovorni za to što im se dogodilo”. Grupa je postala sigurno mesto na kome su deca  mogla da podele lično zastrašujuće iskustvo sa svojim vršnjacima, da se relaksiraju i dobiju podršku.

  • Deca i mladi  su povećali kapacitet za uživanje u kreativnim aktivnostima radionica, radoznalost za sticanje novih veština i znanja što je direktno uticalo na jačanje unutrašnjih snaga i samopoštovanja.

  • Deca I mladi su mogli da se do izvesne mere I u različitom intezitetu vezuju za voditelje sesija posmatrajući ih kao pozitivne Odrasle – “role model” – suprotno od prosečnog iskustva koje su imali sa odraslima u skorašnjem životnom iskustvu.

  • Deca i mladi su pronašli način da osećaju i govore o boljoj budućnosti što je esencijalno za očuvanje unutrašnjih snaga ličnosti za period budućnosti u kojoj će oni životi oslobodjeni nasilja.